Strah

Eto...Kao što i sam naslov kaže-strah...
Da li imate straha kada jašite,kada ste blizu konja,čega vas je u vezi s konjima strah...itd...znači,sve vezano uz konje i strah

Strah večinom imaju početnici,ali imaju ih i oni iskusni
To nije ništa čega se treba sramiti,nego se treba potruditi da ga se pobijedi.
Ali i,kako stara poslovica kaže:"Dobar je strah kome ga je Bog dao."

Pa onda...izjasnite se

Strah?
Hmmmmmm
Najviše se bojim da se konj propne ( bio na njemu jahać ili ne ) i da onda opadne na leđa
tog se užasno bojim

iskreno... ja se uvijek bojim kad sjedam ili se priblizavam nepoznatom konju... bolje se malo bojati nego se k**čiti i praviti važan i onda nastradati dok se konja ne upozna.. uvijek je dobro imati malo straha, čak i na vlastitom konju, ako se malo bojis onda si i oprezniji a to je velika prednost u jahanju-uvijek biti oprezan !!!

Ja se pa...ne bi rekla bojim ali imam problema s određenim konjem s kojeg sam imala gadan pad. To je bilo prošlo ljeto ali ja se još ne mogu natjerat da ga jašem , dok sve ostale jašem bez problema. A još bi kao trebala polagat na tom konju i zato je to još veći bed...

ja se bojim kad je situacija kojom nemrem upravljati, znaci jak vjetar,oluja, ili recimo danas se ozdrebila kobila i svi su htjeli vidit bebu, kobile su ju cuvale i tjerale kastrate, i tad me bil frka da cu slucajno dobit u glavu ili da ce bebu neko opaliti.

mene je strah quattra... uvjek sam oprezna pored njega... da me ne ritne.. ili neš... znam da nebi namjerno (ili??) al ipak........

strah me kad idem sama s leom na teren.. jer neznam.. koga budem sve srela.. čega se bude bojal.. pa da ja ne padnem s njega....

doriaa....slažem se s tobom...uvijek treba imat bar malo straha...a ne se previše pravit važan...pogotovo neki početnici (naprimjer...ko ja)....znate na biseru ono s damom...nisam se baš bojala...al nisam niti bila previše sigurna jer je ona jela...a ima mali box i ko zna kaj se može desit...;9...
ali..ne bojim se konja...jer se onda nebi željela bavit time... ...

lidy...ovo za quattra...znam..jer ono kad sam bila kod vas u klubu...pia me opoorila da pazim kaj me quattro nebi ritnul...

ja se bojim kad idem na teren u pocektu da mi se konj neceg ne prestrasi,npr. danas sam isla na teren i mirjam je rekla da cemo galopirati a ja nikad u zivotu galopirala u polusjedecem polozaju...ali sve je dobro proslo.i bojim se nepoznatih konja.kako kaze doria,treba biti na oprezu

ja recimo sam uvjek na operzu oko konja cak i svojih, najvise sam na oprezu na terenu, pogotovo po nekom nepoznatom terenu, a strah nemam, i ne zelim ga imat, jer on samo pogorsa vec nastalu "strasnu" situaciju i nastane problem..konj se uspanici jer osjeca tvoj strah..jednostavno, izbjegavam se bojati, ostajem samo na oprezu..

black pearl je napisao/la:

...onda si i oprezniji a to je velika prednost u jahanju-uvijek biti oprezan !!!

vec rekoh...

koji je tebi kurac , retardirana NE SMIJE SE VRIJEĐATI?
platit cu ti 10dana da ides malo na rehabilitaciju u vrapce, ziher bu ti pomoglo
a mozda te i dozivotno zatvore kad vide kakav si talent..

jbg... kaj se sad pjesnis ak je netko nesto reko prije tebe...

eh...sjetila se ja sad...nečega....kak sam se ja riješila straha...mislim, nisam ga imala toliko...sve do tih zimskih dana...kad nema jahanje, piše vjetar...i konji postaju malo razigrani, veseli.....jurcaju cijelo vrijeme, i tak to........i uvijek sam išla na livadu s Kin po jednom puteljku, a na tom dijelu se uvijek nečega boji...i ja normalno hodala kraj nje...i samo odjedanput se prestraši i propne pokraj, odnosno iznad mene, i onda sam se toliko bojala kad smo išli doma s paše i uvijek sam nekom dala do vodi Kin umjesto mene...i onda nakon nekog vremena...sam išla ja s njom doma...po istom puteljku...i opet su bile iste stvari...al sam se ja nekak smirila, mislim, više opće nisam osjećala strah...nego neznam, tak nekak...stala sam kraj nje...primila ju na kratko...i smirivala glasom...i onda je malo bilo oke......al je opet ponovila priču...al sad kad god počne nekaj izvoditi, ja nemam više taj strah od prije, i kroz glavu mi ne proleti pitanje : A kaj da sad napravim...sad toga više nema...hehe....i puno je lakše, jer više ne prenosim svoj strah na nju......

a znam....jedna cura, bolje rečeno curica, iz kluba...ona se jako boji...a neznam zakaj...nikad joj se ništ nije dogodilo.......već davno, baš sam promatrala kak konju stavlja oglavnik...jedva nekak priđe i cijela drhće...i kad smo bile zajedno s konjima na paši...pitala sam ju zakaj se boji...i rekla je da nezna...da jednostavno ako konj počne divljati da se prestraši...i da si ne može pomoći.......al ja ipak mislim da je to zbog malog iskustva....

Heheh...Pa super
A ovo da slažem se.Ali ima ljudi koji se jednostavno boje konja,jer su veliki i tako to,pa čak i jahača,ali mislim ako ih se baš tako plašiš pa nemoj jahati.Manji jahači ( ) se uglavnom plaše tako toga,da ti en pobegne konj,da se ne propne i to da se ne prestraši.Znam kada su samnom oko Formoze,ona je malo nemirna kada je sedlam i oni jadni se svi uplaše i ukoče,i onda im ja trtljam kako to konj oseti da se oni plaše i njihov stres,te da se opuste,ali jel,uzaludno.. A dobro,tačno ej to što si rekla,za par godina kada shvate da to niej tako strašno,kada konj to napravi 100 puta više se neće bojati jer će skužiti da nije tako big dil.A ima ih onih koji su previši smeli i 100% sigurni u sebe,ti su mi nekako još gori.

može biti, možda ju to s vremenom prođe.. ja neznam zašto ni kako, al meni je u krvi da se ja ne bojim niti jedne životinje.. ja ću svakom nepoznatom konju, psu, bilo kojoj životinji prići.. i ne znam zašto, znam da to nije dobro, ja toj životinji vjerujem i osjećam ono nešto duboko u sebi i mislim da mi ona nikada ne bi napravila ništa nažao.. naravno nećeš prići bijesnom režećem psu.. al većinom razumijem nepoznate konje i odmah uspostavim ono nešto.. hm mislit ćete da sam luda.. al nemogu to opisati.. .. a što se straha tiče kada sam na konju.. ne bojim se kada sjedam na nepoznatog konja već sam 3 puta više oprezna i naizgled opuštena kako napetost ne bih prenijela na konja, ali iznutra uvijek ono samo promatram i istražujem konja i čekam što bi mogao napraviti.. mislim da je to odlika pravog jahača, uvijek biti na oprezu, i to ne samo na življem konju, nego čim sjedneš u sedlo bilo kakvog konja. a znam ljude koji se u bilo kojoj opasnoj situaciji samo ukoče, mozak im zablokira i neznaju što dalje.. imala sam takvih situacija i na konju, kao i uuostalom svatko od vas, i instiktivno i refleksno sam reagirala istog trena, i učinila ono što sam mislila da je najbolje. konj je plaha i okretna životinja, i on neće čekati tebe dok doneseš ispravnu odluku, sve mora biti brzo. tada u meni postojimo samo konj i ja, prazna glava i rješenje problema, a strah nastupi kasnije kada se situacija riješi.. ona mi se počnu noge tresti i treba mi koja minuta da se sredim.. uff što sam se raspisala..

Baš to!!
Potpisujem svaku reč..i meni je skroz isto tako.

Ai La je napisao/la:

imala sam takvih situacija i na konju, kao i uuostalom svatko od vas, i instiktivno i refleksno sam reagirala istog trena, i učinila ono što sam mislila da je najbolje. konj je plaha i okretna životinja, i on neće čekati tebe dok doneseš ispravnu odluku, sve mora biti brzo. tada u meni postojimo samo konj i ja, prazna glava i rješenje problema, a strah nastupi kasnije kada se situacija riješi.. ona mi se počnu noge tresti i treba mi koja minuta da se sredim.. .

slažem se sa svime...al ovaj dio stvarno potpisujem od riječi do riječi...
a i potpisujem denc...u onome...da...ima i onih jahača koji se prave važni i nisu na oprez....i takvi isto mogu stradati...heh...

uff, koliko ih ja znam takvih.. dođu na ranch i kažu: Ja znam jahati, se može dobiti konj i mi bi sami na teren?.. moj trener nikada ne pušta jahače same na teren jer se svašta može dogoditi, a uostalom kada ih provjeri u manježu ne znaju upravljati sa najmirnijem konjem u zatvorenom, ograđenom prostoru a kamoli vani na terenu gdje ste samo ti i konj, i sve oko vas priroda koju ne možeš kontrolirati.. u manježu si praktički zaštićen na neki način, oko tebe je ograda .. ili mi je još bolje, dođu: ja se ničeg ne bojim.. ja sam jaho i jaho sve i svašta.. uff, ja sam svašta preživio. dajte vi meni najživahnijeg konja kojeg imate.. onda sjednu na nekog konja, konj poskoči a oni se u***u od straha..

eh da...poznato mi to isto.......ja ne kužim te ljude...tak je pričala Spoma da su nju zvali neki ljudi dal mogu doći neki dan i ići jahati konje na teren...i ona ih je pitala dal znaju jahati....a oni kažu NE........ajme, užas...

Znaaaaaam to =S

A čist normalno je bojat se,konj je ipak fizički puno jači od nas. Da me okine kopitom odletio bi 5m. Ja sam ih se u početku dosta bojao,al što sam više bio s njima to sam se manje bojao. I još uvijek ih se bojim,samo puno manje.

Ja recimo kad mi se mirza prvi put propel na ložni ja sam se tak stresla, onak sve 5 stane, nasuprot mene i hop!Ja onak gledam:haaaa??? "
I onda 3,4,5 put tko te šiša
Bojim se jedino da mi se nekaj veliko ne desi, zato kaj bi moji dramili i ziher prodali konja

Nemoj im reć ak se nekaj desi

Ja se ne bojim,samo mi je bitno na terenu da mi se konj zaustavi ovo drugo sve 5...imala sam jedan dosta gadan slučaj naime...

Ja i Tina se šećemo po makadamu i odjednom se meni Golden kao propne i krene u špricer po poljima...ii nisam ga nikak mogla zaustavit i onda mi još ispala uzengija i jedva sam ostala gore a vidiš do mene ide i Twist Tina njemu Twiiist stanii i tak su se zaustavili nekak....oni su tak naučeni ak jedan krene i drugi za njim i utrka