Psiha konja

Ljudi...Da li se vi ikada pitate kada sjednete na konja :"Što on/a sada misli? Da li mu/joj smetam? Da li me shvača kao prijatelja ili kao predmet boli koji upravlja njime?"

Ja gotovo uvijek...I ima još mnogo pitanja i stvari u vezi konjske psihe koje me muče,a na koje,nažalost,ne znam odgovore...
Neke stvari možda nikada nećemo skužiti koliko god se trudili...

Ali nekada zbilja znam što Dora misli i znam što će u tom trenutku napraviti..
Bilo to s tla ili na njoj..
Ja i ona puno pričamo...I nekada...kada se baš onako...mazimo i pričam joj nešto..
Zagledam se u njene oke...i onda kao da me razumije...Neki čudan osijećaj...
Naravno,ne razumije riječi,jer bi to bilo kao da ja kžem da razumijek japanca kada mi nešto piča...Ali razumije osijećaje i ono više od riječi...

Nekad pomislim da sam luda...ali eto..heh... Tako je kod mene..
Sada se vi raspišite

heh nika i meni je isto..
ja sa Damom pričam staima nekad....i znam da me razume...

Ja isto sa konjima sa rancha,a najvse sa Niki pricam i znam(?) da me razumije...Imam i dokaz za to sta se jednom desilo al mislim da ne spada u ovaj topic..

ajmo bit šaptači konjima !!!!!!

ja gotovo uvijek pricam sa svojom budalicom, ponekad se derem, ponekad šapćem, ponekad normalno razgovaramo, nekad se smijemo LOOLLL itd.

ja mislim da je jako vazno razgovarati s konjem, ja neznam uvijek sto on misli, al znam da je moj konj veliki emotivac. osjetljiv je jako i uvrijedljiv, ak se izderem na njega on ko da se "naljuti" na mene i "ne razgovara" vise sa mnom... ja to ne mogu opisat, ali ja to tocno kuzim, jako je uvrijedljiv... slatkica moja

Joj ja isto kad se dignem, baš mislim jesam li Sari teret ili joj je drago. Pa neznam nekad kad jašim, kao da osjećam kako njene oči nešto određeno gledaju, neki detalj, vidim joj onaj sjaj u očima.
Nekad zaista znam što osjeća, kako joj je, jednostavno joj vidim u očima.
I uvijek vršim "dijaloge" sa njom, i kao da me razumije

black pearl je napisao/la:

ajmo bit šaptači konjima !!!!!!

ja gotovo uvijek pricam sa svojom budalicom, ponekad se derem, ponekad šapćem, ponekad normalno razgovaramo, nekad se smijemo LOOLLL itd.
ja mislim da je jako vazno razgovarati s konjem, ja neznam uvijek sto on misli, al znam da je moj konj veliki emotivac. osjetljiv je jako i uvrijedljiv, ak se izderem na njega on ko da se "naljuti" na mene i "ne razgovara" vise sa mnom...

Konji naše riječi ne razumiju,ali jako dobro razumiju ton kojim im govorimo,pa je on vrlo bitan. Ovisi o tome što njime konju želiš poručiti...Kaznu,nagradu ili samo svakodnevmo šaputanje i pričuckanje

Svi konji,isto kao i ostala bića,imaju osjećaje i emocije
Konji su po prirodi dosta osijetljivi što se psihe tiče...Ali svaki konj ima svoju osobnost i ne može se o svim konjima isto razgovarati.
Konji su posebna bića,njih treba znati slušati ...

ovo kaj si napisala crvenim slovima, pa to sam ja vec napisala, ovisi sta mu govorim takvim mu tonom govorim..

a ovo sto se tice emocija, znam zkj sam rekla da je uvrijedljiv i nisu svi konji takvi !!! naravno, kao sto kazes svako biće ima osjecaje, ali ja od tolko konja kolko sam prosla nisam vidla takvog poput beautya. on se doslovno duri na mene ako povisim ton na njega, meni je to tak slatko dok druge konje uopce ne dira ako je netko "grub" rijecima ili postupcima, mozda ih pogodi, ali to ne pokazuju, ja sam samo rekla kakav je moj i da takav nije svaki !!

joj, i ja tako sa svojoj kobilicom, dođem do nje i počnem joj pričat kako mi je bilo u školu, pa sta cu radit i tako to... a čujes mamu sa balkona kako se smije... heh...

i sad pred nekoliko dana, išla sam u box i sjela i pustila neku tuznu pjesmu i skoro da ja nisam zaplakala, ona je došla do mene i pogledala me onako žalosno i stalno me gledala i njusila i udarala njuskom, bas se kuzimo...

Ja sam čitao negdje da konji bolje razumiju kad im govoriš cijele rečenice,smislene,a ne ono a bubica mala moja i te spike

Nika je napisao/la:

Ljudi...Da li se vi ikada pitate kada sjednete na konja :"Što on/a sada misli? Da li mu/joj smetam? Da li me shvača kao prijatelja ili kao predmet boli koji upravlja njime?"

Ja gotovo uvijek...I ima još mnogo pitanja i stvari u vezi konjske psihe koje me muče,a na koje,nažalost,ne znam odgovore...
Neke stvari možda nikada nećemo skužiti koliko god se trudili...

Ali nekada zbilja znam što Dora misli i znam što će u tom trenutku napraviti..
Bilo to s tla ili na njoj..
Ja i ona puno pričamo...I nekada...kada se baš onako...mazimo i pričam joj nešto..
Zagledam se u njene oke...i onda kao da me razumije...Neki čudan osijećaj...
Naravno,ne razumije riječi,jer bi to bilo kao da ja kžem da razumijek japanca kada mi nešto piča...Ali razumije osijećaje i ono više od riječi...

Nekad pomislim da sam luda...ali eto..heh... Tako je kod mene..
Sada se vi raspišite

Citiram post...Jer ste malo skrenuli s teme

Hm tak i ja sa Mirzom...
Pogotovo prošle godine kad je ostao sam, onda mu je trebalo društvo i tako pa se samo mazio i tražio neku žrtvu...
A inaće pričam s njim i tako, onda dok mi(bratić, sestrična, brat i ja) odemo izvodit gluposti dolje po onom ispustu, onda dođe do ograde pa nas promatra...

Fiosa i ja puno pričamo! Imam osjećaj da me potpuno razumije, a nekad sam i sigurna u njen odgovor (znam što mi govori).
Kad sam se nakon više od mjesec dana ponovno pojavila pred njenim boksom (zbog gipsa na nozi) bila je potpuno iznenađena što me vidi, onda je provjerila da li sam to zbilja ja tako što mi je jedno 5 minuta lizala ruku, a na kraju me pitala: "Pa dobro di si ti do sad?"

black pearl je napisao/la:

ja gotovo uvijek pricam sa svojom budalicom, ponekad se derem, ponekad šapćem, ponekad normalno razgovaramo, nekad se smijemo LOOLLL itd.

i ja isto pricam sa svim konjima cak i onima koji nisu moji...uputim im par reci jer ce me definitivno vise razumeti nego ako cutim i zahtevam nesto od njih...mada mom debilu posvecujem puuuunnooo vise paznju....i volim ga...i znam da i on voli mene..i tacno zna sta ocekujem od njega,i sta kad zelim...i sve to...i pre kojih mesec dana...u 6 ujutro sam mu dao da papa i prevrnuo je svoju posudu i onako me ispod oka pogledao onim molecivim pogledom "izviniiii nemoj se ljutitiii" i ja sam mu samo rekao jaooooooj ma big dil sabi...i on me onako razdragano nezno stipnuo za rame...a ja volim tog konjeka.. ugl...mislim da je komunikacija i dodir mnogo bitniji od jahanja,ujahivanja i ostalih stvari...jer bez obzira kolko konj znao da se ponasa pod jahacem,kolko bude dobar za prepone,galop,bilo sta...to nista ne vredi ako ne poznaje jahaca,svog vlasnika ili bilo koga kom treba da veruje da ce sve biti u redu i da mu nece uciniti nista nazao...

:srcee:wow,baš lepo kak pričas sa tvojim konjićem
Ja tako isto uvek kad dođem kod Damice...već je navikla,pošto je u ogromna laugh štala sa ooooggromniiim pašnjakom onda je ja zvem i onda dokasa do mene obožavam to...Nika,ne ne pomislim jer ja damu ne jašem više..Upravo zbog toga ..I lepo nam je ,družimo se..ponekad sednem na nju..ali veoma retko ..I uvek joj pričam,kad imam eke probleme..i ona me sluša..pa me onda gnjavi pa se i ja oraspoložim xD a bubica moja I preko kampa na ergeli,ja sam ...mhm...prčala sa Damom..i jedno dete..dobro nije baš dete..šo jaše tamo me je čul xD i rekao je fa bi trebala da posetim psiholofga i da konji nemogu da pričaju xD

??????
OFF

Nika je napisao/la:

Ljudi...Da li se vi ikada pitate kada sjednete na konja :"Što on/a sada misli? Da li mu/joj smetam? Da li me shvača kao prijatelja ili kao predmet boli koji upravlja njime?"

Na ovo mi,nažalost, gotovo nitko nije odgovorio....
Ajde,da čujem vaša mišljenja...

hmmm...dobro pitanje...
pa ja se jesam danas zapitala...
ali merkuru,kojeg sam jahala,su usi celo vreme bile ispravljene,cak i kad nije bilo niceg na sta bi se osvrtao,pa mislim da mu nisam smetala...
a mislim da me i on carmen shvataju kao prijatelja...primetila sam...
po nacinu na koji me gledaju,kakvi su sa mnom kad ih jasem,da li me odvlace,ili ne,itd...i mnogo drugih stvari,npr posle jahanja,kad ih kupam(merkur obicno ne da da mu neko pere noge,i uvek ih dize,i nemiran je,sa mnom je miran),izvedem da pasu...itd

Ja sam danas pričala sa Sarom, ali sam probala ovo kak je Manticore rekao pune rečenice
sa nekim konkretnim značenjem.
Npr. kad sam jahala spomenula sam Sarici kako se sve zeleni i žuti i pogledala desno prema jednoj livadi, ona je neznam možda slućajno isto pogledala nakon tih riječi livadu, i vidila sam onaj dubinski pogled iz njenih očiju.
Tako lijepo

ajme...mare....prekrasno.....

Nika je napisao/la:

Ljudi...Da li se vi ikada pitate kada sjednete na konja :"Što on/a sada misli? Da li mu/joj smetam? Da li me shvača kao prijatelja ili kao predmet boli koji upravlja njime?"

Na ovo mi nitko nije odgovorio
Što vi mislite o tome?

[quote="Nika"]

Nika je napisao/la:

Ljudi...Da li se vi ikada pitate kada sjednete na konja :"Što on/a sada misli? Da li mu/joj smetam? Da li me shvača kao prijatelja ili kao predmet boli koji upravlja njime?"

ja se to zapitam svaki put kadme opalonako tuzno ili sretno pogleda.

sada kad sam jahala ja natjecanju kad sam zajahala opala rekla sam mu : ''idemo ljubavi'' i osvojili smo 3 mjesto.

pa da,jako puno,skoro od kad jasem ja i on smo skupa.istvarno mu vjerujem i znam da me razumije i da je razumio te rijeci.(na neki svoji nacin)

ja.....sam danas videla Damicu.. posle malo manje od 2 nedelje
ovo stvarno ne čini mi se ni ništa ja sam videla da se ona meni stinski obradovala!!!!!!!i ja sam bila toliko presrtena što je vidim da mi je čak i suza iz oka potekla
kada sam išla kući pratila me je do vrata a kad sam joj rekla''srećo izvini moram da idem vidimo se sutra'' tako me je tužno pogledala
ja znam i znam i oseeeeeeeeećam da me ona voli jednako koliko ja nju ja osećam poverenje u njenom pogledu