Strahovi

ja se ful bojim paukova.. i najmanjeg.. ako je pauk ja poludim.. mislim, ful tesko disem i sva se pocnem trest.. jednom mi je jedan malo veci crni bio u kuci i morala sam pit votku za smirenje...
znam da je smijesno, al eto i juce (ili prekjucer) je jedan bio na igralistu na nekom kartonu na nekoj klupici i ja sam otisla 100m dalje i jedva sam ostala na nogama, skoro sam se srusila..
kako se to zove?? nes.. neka fobija.. ako neko zna...

Arachnophobia

e hvala

o boze debii :lol. .ti si kao marijana..jasemo mi i cujes mene mare pauk ti na glavi,ona aaa skini gaaa,a ja pa nemogu daleko sam..i onako pocela mahat rukama dok nije pao .. a meni bilo smijesno..i ja kasnije drzala paukove po kacigi i rukama ,a ova se me gleda blijedo

hmmm....ja se bojim leptira i paukova i bojim se da se mozda sutradan necu moc probudit....

Leptira?

bojim se:
visine
dubine
smrti
buba

Ja se bojim: visine(pogotovo ako je ispod voda,mostovi npr.),liftova,brzine,kad sam u autu i ili busu i kad mi kamion ide ususret, glisti .

Ja se bojim da kad zaspim da se više ne probudim....
Smrti,kukca,velikig zmija...

uffff... visine najviše..... i da ne zaglavim u liftu.. a da na mobu neam para ni signala... erm.. kukaca i toga svega baš i ne tolko..

nom ugl.. da vidimo...ko bu vrištal... eo vam jedna.. skeri igrica xD
[You must be registered and logged in to see this link.]

ja možda malo visine...

i malih prostora...al ne u liftu....neg manje........

...

Manticore je napisao/la:

Ja se bojim: ...glisti .

da?

bojis se glista???

Kao i svako pravo muško.

...haha.......

atta je napisao/la:

bojis se glista???

da,nemrem ih vidjet,kad mi neko dođe s glistom vrištim i bježim ko pi*kica

Kao svako pravo muško.

Manti, ženi me!

ajme......ana, ana......

Šta vam se najstrašnije desilo u životu ..?!

pa neznam....ništ mi se tak strašno nije dogodilo....

samo sam jednom sanjala da sam pronašla svoju mamu mrtvu..i to mi je bio najstrašniji san....

al ovak nekaj....ne baš......

A da..I ja sam tako.Uf ja se majke mi bojim snova.Derem se,plačem u snu često.Jednom sam isto to sanjala,samo malo drugačije,znači da mi mama umire ( pu pu pu pu xD xD ) i da ja stojim tamo pored nje,ali ne mogu ništa da uradim.I ho
ću da se derem,ali ne mogu..Ali inače mi se nikad ništa strašno nije dogodilo,a nadam se da ni neće.

Najstrašnije sto mi se desilo...hmmm..
Jao...Ma...
Jedne večeri smo se ja i frendica vračale kući s probe.(bilo je oko 22:30 ) Išle smo ulicom kojom prođemo svaki dan najmanje 2 puta...Vračale smo se i vidjele na nogometnom igralištu 2 pijanca...
Odmah mi je kroz glavu prošla pomisao da bih nam nešto mogli napraviti i primila sam prijateljicu za ruku.
Koračale smo sve brže i brže,a oni su se s igrališta počeli približavati k nama...
Ulične lampe su se već ugasile,a mene je strah užasno hvatao...Ali nisam željela pokazivati paniku...Ti tipovi su nam se približili i hodali pola metra iza nas...
Ja sam se tresla..Ali nisam htjela paničariti...Nisam znala što da radim..Da li da trčim,ili da se ponašam normalno,da vrištim da netko izađe...hodali su
nek vrijeme iza nas i uužasno nam se približili...
U jednom trenu je hladan,nepoznati muški glas povikao :"Ajmo ih sad!!"
Nisam znala što mu to znači,ali povukla sam frendicu za ruku isto kao i ona mene i počele smo trčati koliko smo mogle...Trčali su za nama...Derali se da stanemo...Vrištali da ćemo dobiti svoje..
Ja sam drhtala i trčala....U jednom sam trenu stala jer je želja da vidim tko je to bila jača od mene,ali u mraku nisam ništa raspoznala...Jedan od njih je opao(bili su dosta pijani koliko sam ja skužila),a drugi je nastavio trčati i vikao drugom da ustane da ne može sam..
Ja i prijateljica smo i dalje trčale kao lude...Sjećam se da sam se toliko tresla....
Pretrčale smo već više od 600 m....Nisam imala više snage...U trku sam pokušala izvaditi mobitel...ali nisam mogla...Mozak i sve mi je zablokiralo...Trčale smo i došle do jedne zgrade...u njoj živi moja frendica...Uletjele smo u stan...Sjećam se da je moja frendica pala penjući se po stubama...Okrenula sam se i pogledalaprema njoj i na ulazu vidjela dvojicu kako ulaze...Utrčale smo u stan i zaključale se...Frendica živi s bakom koja nam baš i nije bila od pomoći...
Kod nje sam bila oko pola sata i onda smo vidjele da su otišli..Užasno iskustvo..
Imala sam još nekoliko iskustava-sličnih...s budalama.

A užasno mi je strašno bilo kad je prije 4-5 god. ona oogroomna oluja pogodija moju malu Moslavinu sve je uništila...krovove,vrtove,polja,vinograde,oranice,kukuruz,dvorišta,prozore,kuće,krovove,dalekovode,štale,štaglje...drveća je počupalo iz zemlje...grooozoootaa i ne želim to nikome!! od tada se malo bojim nevremena...jer je bilo strašno.

denc, ja isto vičem u snu, i to sve.........

nikaa....stvarno je jezivo.....al bitno da nije ništ bilo.......ah, ti pijanci........
e sad si me sjetila na nekaj slično kaj se meni dogodilo........bile smo ja i frendica u Toplicama na kupanju.....roditelji su bili na bazenima, a ja i frendica smo išle na pizzu u restoran koji je bio u sklopu Toplica....i smo mi naručile pizze, i sa sjedimo i čekamo, a malo i razgovaramo....i tad ulaze u restoran dva čovjeka u invalidskim kolicima....naravno, to nama ništa nije značilo....samo nam je bilo čudno kako su nas gledali....i sad donese konobar pizze, i mi počnemo jesti....i tak dođe jedan onaj čovjek u invalidskim kolicima do nas....sjedne između mene i frendice...ja i ona smo se prestrašeno pogledale....i onda on pita kak se zovemo...a ja sam rekla - neću biti nepristojna, ali tko ste vi i što radite tu ???????........on je rekao da je došao malo, da mu je dosadno....ja i frendica smo se sve više bojale....polako smo se digle i htjele otići van iz restorana, al je konobar vidi što se događa, došao do nas i našeg stola, i rekao tom čovijeku nek nas pusti na miru....mis
smo mu bile jako zahvalne....nabrzinu smo pojele pizze i otišle van....roditeljima nismo htjele ništa reći, još smo bile u šoku....

Nikaa...ovo je fkt jezivo..ja nebi smela posle otići kući sama:aaa:Ajooj
A važno da ste dobro