Samoubistvo-čin hrabrosti ili kukavičluka?

Mislim da je ovaj topic savršeno prikladan na temu psihologija i filozofija,i da podstakne kakve teme bi ovde terbali imati.Mislim da ovde ima dosta filozofiranja.
Šta ljude natera na to..??Problemi?Okej,svi ih imamo.Neki više neki manje.Ali,jeli vredno toga?U principu,svaki čovek bar jednom u životu pomisli na samoubistvo,u ternucima depresije,problema,nervoze..Eto,priznajem,i ja sam pomislila par puta,ali nikada ne bih to sebi učinila.
Dakle,čin hrabrosti ili kukavčluka?
Hrabro je oduzeti sebi život.
Kukavičluk je da bežiš od problema.
Vaše mišljenje...??

hmm.
nemreš hrabro umrijeti. hrabri se bore do kraja. znači odma prekriži da je to hrabro.
samoubojstvo po meni nikad nije rješenje i to ne opravdavam. okej, imamo razne vrste samoubojstva.
recimo kurt cobain kojeg razumijem. imao je preko 10godina problema jer ga je bolil trbuh... joj idem u off. uglavnom takvo smaoubojstvo razumijem.
propala ljubav, loša ocjena i te spike. ma beži s tim. zapravo to ne podržavam (osim jako malo iznimki) i da... to je moje mišljenje. =)

Zbog čega se Kurt ubio?
Ja razumem jedino samou. narkomana.Čemu,za ime boga,on služi?Samo drugima zagorčava život,bolje da ni ne postoji.(govorim o ozbiljnim heroinskim zavisnicima)

Hrabrost nije oduzimanje svog života. Hrabrost je suočiti se sa svojim problemima, iako umireš od straha.
Uglavmo, mislim da je to kukavičluk i bježanje od problema.

Denc je napisao/la:

Zbog čega se Kurt ubio?

[You must be registered and logged in to see this link.]
malo te lupi u glavu pa budeš zahvalna... dok ne zaboraviš na njegovu priču.

Onaj ko smera ili počini samoubistvo veoma je retko svestan konačne, neopozive, definitivne prirode onoga što namerava ili čini. Samoubica veoma retko razume da se tu radi o stvarnom kraju, o nečem posle čega nema ni predomišljanja ni kajanja. I to je ono najopasnije jer ga zavodi na put sa koga povratka nema.


Ljudi sebi najčešće prekraćuju život nesvesni šta to zapravo čine, ne shvatajući da više nikada neće moći da vrate život koji sami sebi oduzmu.

mislim da je samoubojstvo podjednako čin hrabrosti i čin kukavičluka....
svaki čovjek, svako živo biće se nečeg boji, ima neke probleme....neki ljudi su jednostavno takvog karaktera da se bore do kraja i uspiju u onom što su naumili na početku, dok se drugi prelako predaju i nemaju nikakvo nadahnuće za borbu, za ono što žele postići....to se nikad neće promijeniti, ljudi su jednostavno takvi, jedni su jaki, a drugi posrnu nakon najmanje sitnice...i to ih dovede do razmišljanja o samoubojstvu jer misle da je to najbolji način da riješe svoje probleme...

rekla sam da je to podjednako...jer, hm, ak dobro razmislim, treba imati hrabrosti npr., baciti se s mosta ili neke ogromne litice, jelda? lako je nama sad govoriti o tome, možda i neki misle da je to lako....al vjerujem da kad bi se postavili u onaj zadnji trenutak, kad si suočen s visinom od 100 m i ogromnom provalijom ispred sebe, sigurno bi se pojavio nekakav strah u vama, onaj neugodan osjećaj u trbuhu jer znaš da si odlučio počiniti samoubojstvo, i još par trenutaka i bit će kraj, svemu, baš svemu....i mislim da tu stvarno treba imati puuuuuno hrabrosti....ja kažem za sebe osobno, mislim da nebi to mogla učinti (niti nebi, al kad se postavim u tu situaciju), najvjerojatnije bi mi ponestajalo hrabrosti...

a s druge strane, mislim da su ljudi koji se predaju bez borbe jednostavno prevelike kukavice...a ono, gle, ostala sam bez posla, meni se neda tražit novi, ja sam upropaštena, aj idem se ubit....onak, banalan i glup primjer, al ak realno gledamo - to tak ide kod nekih ljudi...da se meni osobno desi nešto loše, recimo taj primjer s poslom - imala bih još više volje, želje da uspijem nekako probiti dalje, al to zato jer sam takva osoba, ne odustajem lako....

namljela sam sve i svašta....po mojem mišljenju, čin kukavičlosti je predaja bez borbe, u stvari samo samoubojstvo kao prva i najbolja opcija za rješenje problema....a čin hrabrosti javlja se u onom zadnjem trenutku kad je sve tako blizu kraju....

čemu takve depresivne teme :/

Ja se bojim smrti čim pomislim na smrt pomislim na konje i na činjenicu da ih više nikada neču dotaći ili sjesti na jednoga .bilo bi mi svejedno jer bi bila mrtva ali ipak me je strah smrti a ne da pokušam da se ubijem.

Interpunkcija (lat. interpunctio = razlučiti, rastavljati) su znakovi u pisanome jeziku koji služe rastavljanju teksta na rečenice i rečenične dijelove.

Ako je to bilo meni ja sam prebrzo pisala

Mags-svvaka čast!!Baš sam to ja htela da kažem,ali ti si to puuuno bolje od mene.Bravo
Lex-LOL
Maridet-Ma ok je sve

Manticore je napisao/la:

čemu takve depresivne teme :/

mora malo i tog bit....

hvala dens...to je samo moje mišljenje...