Anatomija konja

Jako ,jako opširna tema.

Verujem da većina zna ono osnovno,a za one koje ne znaju evo teme.Ja sam naučila kada sam se počela malo ozbiljnije baviti jahanjem površno,a nešto detaljnije kada je Dami noga počela da zeza(i iskoristila to takođe za čas biologije ).Kad god imam slobodnog vremena čitam detaljnije i detaljnije,jer mii je zanimljivo i korisno.
Curly,nadopuni me

Evo počinjem sa (otprilike) osnovnim stvarima.
KOSTI GLAVE


Kosti glave se dele na kosti lobanje i kosti lica.

Kosti glave su klinasta, sitasta, međutemena i potiljačna(neparne) i temene, čeone i slepoočne (parne).

Kosti
lica su nosna, suzna, jagodična, gornjovilična, sekutična, nepčana,
krilasta, donjovilična i jezična kost, ralo i kost vantralne (donje)
nosne školjke. Na glavi postoje i šupljine- lobanjska, nosna i sa njom
povezane paranazalne šupljine (sinusi). Najveći sinus je gornjovilični
(maksilarni).

KOSTI PREDNJEG EKSTREMITETA


Kosti
prednje noge su lopatica, ramena, podlaktne (žbica i lakatne), prednje
nožje (karpalne kosti), prednje donožje (metakarpalne), članci prstiju
i sezamoidne kosti.
Konj
ima jedan prst sa tri članka (falange)- phalanx prima (kratka,
spljoštena i na nju se vezuje većina ligamenata), sekunda (krunska
kost) i tertila (kopitna kost). Tri sezamoidne kosti su značajne jer su
jedno od mesta lokalizacije bolnih procesa u kopitu.KOPITO


U
sastav kopita ulaze treća i delimično druga falanga trećeg prsta,
navikularna kost, ligamenti koji ih povezuju, tetve, krvni sudovi,
nervi, kopitne rskavice i mekus.
Sve je
ograničeno roznom kapsulom izgrađenom od lamela. Lamele daju kopitu
rastresitost i čvrstu povezanost u isto vreme i presudne su za
postojanje kopitnog mehanizma kojim se postiže da kopito sve vreme
kretanje menja dimenzije što omogućava ublažavanje potresa pri udaru
kopita o tlo, potencira cirkulaciju kroz kopito i njegovu ishranu...
KOSTI ZADNJEG EKSTREMITETA


Kosti
zadnje noge su karlica (od 3 parne kosti, međusobno srasle- crevna
(bedrena, stidna i sedalna), butna kost, čašica, dve potkolene kosti
(golenječa i lisnjača), tarzalne i metatarzalne kosti, članci prstiju i
sezamoidne kosti.
KIČMA


Kičma
se sastoji od pršljenova koji se dele na vratne, leđne, slabinske,
krsne i repne. Vratnih ima 7 (vertevrae cervicales-C1-C7). Prvi (atlas)
i drugi (axis) omogućavaju okretanje glave jer su specifično
uzglobljeni preko tzv. zuba drugog pršljena.
Najčešće
povrede su na prvom, drugom i trećem vratnom pršljenu. Leđnih ima 18
(moguće varijacije od 17 do 19). Slabinska ima 6, ređe 5. Kod starijih
životinja često okoštavaju zglobne veze bočnih izdanaka V i VI
slabinskog pršljena što uzrokuje bolnost. Krsna tj. sakralna kost, je
truglasta kost iz 5 sraslih pršljenova.
Repni
deo se sastoji od 18 repnih prešljenova koji su redukovani do
valjkastog tela što omogućava visoku pokretljivost. Broj repnih
prešljenova od 15 do 25.
REBRA I GRUDNA KOST


Rebra su duge, pločaste parne kosti koje čine bočni zid grudnog koša. Konj ima najšešće 18 pari, 8 vezanih za grudnu kost direktno, a 100 preko rskavice. Prvi par je najdeblji a poslednji najduži.
Grudna
kost (sternum) je spljoštena, prema glavi, sa strane a prema repu u
smeru odozgo na dole. Sastoji se od 6 vidljivih segmenata (sternebre).
Ima ih 7 ali su VI i VII srasli već kod ždrebeta od drugog meseca.

U sledećem postu krećem na sisteme građe

Dobro vas ovo baš i ne zanima ,ja ću nastaviti.
Znači sistemi.Skeletni sistem i njegovi delovi su već objašnjeni gore.

U konjskom telu(kao i u ljudskom) imamo sisteme građe tela.Kod konja osnovni sistemi građe su: skeletni sistem,mišićni sistem,
sistem organa za disanje, kardiovaskularni sistem, sistem organa za
varenje, nervni sistem, endokrini sistem, reproduktivni sistem, mokraćni
sistem, čula i koža.

1)SKELETNI SISTEM
Pod skeletnim sistemom podrazumevamo kosti,zglobove i ligamente.Skelet se sastoji od kostiju glave,trupa(kičmeni stub,rebra i grudna kost) i kostiju prednjih i zadnjih ekstremiteta.(ovde nalazimo sličnosti kod konjskog i ljudskog tela,znači ovo o čemu sad pričam je dosta slično).Skelet daje osnovni oblik i čvrstinu telu.
Kosti skeleta predstavljaju čvrstu osnovu za prihvatanje telesnih mišića,
dok zglobovi predstavljaju pokretne ili nepokretne veze između pojedinih
kostiju. Osim toga, kosti deluju kao mehaničke poluge, štite meke organe
u telesnim šupljinama, a služe i za deponovanje mineralnih materija (Ca,
P i td.). U koštanoj srži se vrši produkcija krvnih elemenata.

Kosti skeleta delimo na duge,kratke,pljosnate i nepravilne.
Duge kosti deluju kao poluge za pokretanje, oslonci za
pridržavanje mase tela. U duge kosti spadaju kosti ekstremiteta.

Kratke kosti ublažavaju udarce ili potrese. Ove kosti se nalaze u
složenim zglobovima (koleno, skočni zglob).

Pljosnate kosti okružuju telesne šupljine, u kojima se nalaze meki
organi (lobanjska, grudma, abdominalna i karlična šupljina. Takođe služe
za pripajanje odgovarajućih mišića.

Nepravilne kosti su kičmeni pršljenovi koji štite kičmenu moždinu i
kamena kost, u kojoj se nalazi čulo ravnoteže.

Skelet konja je sastavljen od ukupno 205 kostiju i to: 54 kičmena
pršljena (7 vratnih, 18 grudnih, 5 slabinskih, 6 krsnih i 18 reprnih; broj
repnih pršljenova može da varira između 15 i 22), 36 rebara, 1 grudna
kost, 34 kosti glave, 40 kostiju prednjih i 40 kostiju zadnjih ekstremiteta.

2)MIŠIĆNI SISTEM

Vlakna mišićnog tkiva imaju sposobnost kontrakcije(tj.skupljanja) i, na taj način,mogu vršiti pokretanje kostiju skeleta, kao i drugih organa, za čiju funkciju je potrebno određeno kretanje.

Prema svojoj građi i položaju u organizmu,sve mišiće možemo podeliti na:
*poprečno-prugaste(skeletne ) mišiće
*glatke mišiće (u zidu unutrašnjih organa)
*mišić srčanog tipa (u zidu srca jel).

Poprečno-prugasti mišići rade pod uticajem volje (kontrolisani su centralnim nervnim sistemom),dok glatki mišići nisu pod uticajem volje (kontrolisani su vegetativnim nervnim sistemom).Porečno-prugasti mišići su povezani za pojedine kosti skeleta, čije pokretanje vrše svojim kontrakcijama. Mišiće, za kosti, povezuju tetive.

Prema funkciji u organizmu mišići se dele na:
*fleksore(savijači)
*ekstenzore (ispruživači)
*aduktore (primači)
*abduktore (odmivače)
*depresore (spuštače)
*levatore (podizače)
*rotatore (obrtači)
*sfinktere (zatvarači,sakupljači)

Preko 200 skeletnih mišića u telu konja, grupisani su u
nekoliko glavnih regija: vratni, leđni, grudni, karlični, trbušni i mišići
prednjih i zadnjih ekstremiteta.

Mišićni prsten
Ako znate skeletne mišići i kosti malo razmišljanja i ovo ćete lako shvatiti.Znači,mišićni prsten formiraju glavni skeletni mišići trupa konja.Oni daju osnovnu konstrukciju i balans telu.Mišićni prsten povezuje glavu sa karlicom,karlicu sa grudnom kosti i grudnu kost sa glavom i vratom.
Ovo je najlakše shvatiti ako uzmeti anatomski crtež konja i posmatrate.Skontate kako idu te linije znači:
1)glava--->karlica
2)karlica--->grudna kost
3)grudna kost--->vrat i glava

Ja sam vam to pokušala objasniti na jednoj slici konja.Naravno nije precizno jer je teško precizno ucrtati karličnu i grudnu kost,već samo otprilike da shvatite.
G-glava
K-karlična kost
Gk-grudna kost
V-vrat
G-glava



Ako je potrebno nacrtam ovo i na anatomskom crtežu .

3)SISTEM ORGANA ZA DISANJE

Počinjemo opet sa delom koji je sličan kao kod čoveka.

Sistem organa za disanje obezbeđuje razmenu gasova između
telesnih organa i spoljašnje sredine. Spolja se uzima kiseonik, a iz
organa se izbacuje ugljen dioksid. Pored toga, organi za disanje imaju
ulogu termoregulacije, sprečavaju ulazak stranih tela (prašine), i
mikroorganizama.

Ovaj sistem čine sledeći organi: nosna duplja (cavum nasi), ždrelo
(pharinx), grkljan (larinx), dušnik (trachea), bronhusi i bronhiole, i dva
plućna krila (pulmo).

Biološke osobine konja (veličina tela, vrlo aktivno kretanje i
metabolizam), zahtevaju vrlo dobro razvijen sistem organa za disanje.
Proces disanja je kontrolisan nervnim sistemom. U mirovanju, broj
udisaja i izdisaja iznosi 8 do 16 u minuti. Sa povećanjem aktivnosti,
broj respiracija se proporcionalno povećava.

Nažalost za ovo su ne internetu slike jako oskudne,jedva sam pronašla sliku na engleskom,na srpskom nema teorije.




BOLESTI ORGANA ZA DISANJE I POREBRICE: Upala nosa, atrofični rinitis svinja, rinitis
kunića, krvarenje iz nosa, katar i empijem zračnog mjehura konja, upala dušnika i bronha,
upala pluća (kataralna, gnojna, gangrenozna),emfizem pluća ( alveolarni i intersticijalni),
pneumotorax.

Za ovo bih jako volela da me neko nadopini jer imam nažalost oskudne informacije i slike.

4)SISTEM ORGANA ZA KRVOTOK
(opet započinjemo na isti način sa malim promenama)

Kroz sistem organa za krvotok se, u sve telesne organe i tkiva,
prenosi krv. Krv je specifična telesna tečnost (tkivo, jer sadrži krvne
ćelije: eritrocite, leukocite i trombocite, koji su raspršeni u krvnoj
plazmi). Putem krvi se prenose gasovi, hranljive i druge materije,
imuna tela, hormoni. Ovaj sistem se sastoji od srca (mišićna pumpa) i
krvnih (sprovodnih) sudova: arterija, vena i kapilara. Ceo sistem je
podeljen na mali krvotok (kroz koji se provodi krv u smeru: srce-plućasrce,i veliki krvotok, kroz koji se krv raznosi do svih telesnih organa i tkiva (iz leve pretkomore u organe – aortom i njenim arterijskim
granama do desne pretkomore, iz organa, kranijalnom i kaudalnom
šupljom venom).

Broj otkucaja srca (puls), kod odraslog konja, u mirovanju, iznosi
36 do 40 u minuti.

I imam jednu korisnu slikicum,znači mesta(tačke) na kojima se oseća puls.



E tako,još nam ostaju kardiovaskularni sistem, sistem organa za
varenje, nervni sistem, endokrini sistem, reproduktivni sistem, mokraćni
sistem, čula i koža.To sutra dok se ovo fino slegne,a i već mi prsti otpadaju.Kissy

super je ovaj clanak ili kako vec...
jako mi se svids...

Dencika nemoj mi molim te reć da si sve ovo prepisivala iz knjige xD


Al inače, jako zanimljivo i poučno

Ma ne meni je to mala opsesija .A zavisi kako šta..Ono prvo sam napisala jer znam napamet jer sam učila to za referat iz biologije.Tako i za skeletni sistem..I te sisteme sam pokušala da pišem šta sam zapamtila ali sam u nekim delovima malo zavirila u knjigu u onim delovia gde mi je teže i gde nisam bila sigurna..

Ugl. sutra ili danas nastavljam sa sistemima

Hmm, a da ja za ispit učim s foruma, a ne iz skripte?

Budem ja nadopunila vjerojatno, al.. neću ništ obećavat. Ne stigneem, aaaa.

Hahah

A ne..ovo ja imam od jedne cure,zamolila sam je da mi da to joj je bio seminarski za 4. godinu.
A ja ću nastaviti ono ...danas,suutra,prekosutra Ugl. jednom hoću =D

ja zaboravila na ovo.
Ugl našla sam ovo na netuuu .
Isti je seminarski kao i onaj,ali ne moram da se mučim sa pisanjem.

5) Sistem organa za varenje

Konj je nepreživar. Ipak, može da vari velike količine kabastih
(celuloznih) hraniva, jer ima veliku zapreminu slepog creva (cekum), u
kome razlaganje celuloze vrše bakterije.
Varenje hrane se vrši u digestivnom traktu, koga čini niz
povezanih kanalikularnih organa, počevši od usta do analnog otvora.
Dužina ovog kanala iznosi oko 30 m. U organe digestivnog trakta
spadaju: usna šupljina, jezik, zubi, pljuvačne žljezde, ždrelo, jednjak,
želudac (jednokomorni, sa sekretornom sluzokožom), tanka creva,
debela creva (mali i veliki kolon + cekum), rektum i analni otvor.
Pripadajuće žljezde digestivnog trakta su jetra i pankreas. Jetra konja
nema žučnu kesicu, ali se, u creva, izlučuje velika količina žući.
Dužine i zapremine pojedinih delova digestivnog trakta: jednjak (1,5m);
želudac (10 litara); tanka creva (20m/60l); veliki kolon (4m/70l); mali
kolon (3,5m/20l); slepo crevo (1,2m/30l). Proteini, ugljeni hidrati, masti,
vitamini i minerali, se vare u tankim crevima. Voda se absorbuje u
debelom crevu. Oko 95% unete hrane se, u vidu fecesa, izbaci iz dig.
trakta za 65 do 75 časova od unošenja.

6) Sistem organa za reprodukciju
Konji su sezonski polno aktivne životinje. Sezona parenja počinje
krajem zime i završava se krajem leta. Estrusni ciklus kobile traje prosečno
21 dan, a estrusni period 5 do 11 dana, prosečno 6 dana. Ovulacija se
događa pri kraju estrusa. Kobila ovulira, obično, jednu jajnu ćeliju.
Gravidnost kobile traje 330 dana, a posle ždrebljenja se estrus javlja za
prosečno 9 dana (tzv. Ždrebeći estrus). Pastuv proizvodi fertilnu spermu
tokom cele godine, ali su vrednosti fertilizacionih parametara ejakulata
znatno niže izvan sezone parenja. Volumen ejakulata je 80 do 150ml, a u
1ml sperme ima oko 200 miliona spermatozoida.

7. Nervni sistem i čula

Konj je izuzetno aktivna i inteligentna životinja, pa su njegov nervni
sistem i čula vrlo dobro razvijeni. Nervni sistem prima nadražaje iz
spoljašnje i unutrašnje sredini, te koordinira funkciju svih organa.
Nervni sistem je funkcionalno podeljen na: centralni nervni sistem
(mozak i kičmena moždina), periferni sistem (somatski nervni sistem,
koga čine moždani i nervi kičmene moždine), specijalizovani senzorni
organi (čula). Unutar perifernog nervnog sistema postoji autonomni
(nevoljni) nervni sistem.
Čulo vida je vrlo potrebno konju, iako njegov vid nije tako precizan
kao čovekov. Oštrina njegovog vida je manja od čovekovog, ali je vidno
polje znatno veće. Konj ima sposobnost binokularnog vida (u polju od
oko 350 pravo ispred glave) i monookularnog vida (po oko 1450 bočno
sa levim i desnim okom). Kod binokularnog vida slika nije dovoljno oštra
i jasna. Konj ne može da fokusira predmete bliže od oko 1,2m. Tako se
gube mnogi sitni detalji, ali se pokret besprekorno registruje. Nije sasvim
jasno da li i do koje mere, konj može da razlikuje boje.

Čulo sluha je vrlo dobro razvijeno, pa konj može da čuje i zvukove
koji ljudsko uvo ne može. Uši konja su pokretljivije nego kod bilo koje
druge vrste životinja. Velika pokretljivost ušiju i glave, omogućava
konju da vrlo precizno odredi mesto izvora zvuka.

Čulo mirisa je dobro razvijeno. Tako, konj pronalazi hranu isto tako
dobro čulom mirisa, kao i čulom vida. Ovo čulo je smešteno u nosnoj
šupljini (Jakobsov organ). Preko mirisnih nerava se miris prenosi do
centara za miris u mozgu.

Čulo ukusa nije dobro proučeno kod konja. Nije potpuno jasno
zbog čega je konj, ipak, dosta probirljiv u hrani i kvalitetu vode za piće.
Receptorne ćelije čula ukusa se nalaze u sluzokoži usne šupljine.

Čulo dodira je, relativno, dobro razvijeno kod konja. Receptori
čula dodira se nalaze u koži, tj. u korenu taktilnih dlačica, smeštenih
oko usta, nosnih otvora i oko očiju.

Opla, super, hvala.

Evo da i ja nešto dodam.

[img][/img]
1. Mascella inferiori – donja vilica
2. Denti molari – kutnjaci
3. Osso Nasale – nosna kost
4. Osso parietale – tjemena kost
5. Osso occipitale – zatiljna kost
6. Atlante – atlas
7. Epistrofeo – obrtač
8. Vertebre cervicali (n.7) – vratni kralješci
9. Vertebre dorsali (n.18 ) – grudni kralješci
10. Vertebre lombali (n.6) – slabinski kralješci
11. Vertebre sacrali (n.5) – križna kost
12. Vertebre coccigee (n.15/20) – repni kralješci
13. Costole (n.36, 18 per parte) – rebra
14. Scapola – lopatica
15. Omero (lat.humerus) – nadlaktična k.
16. Radio – palčana kost
17. Olecrano (lat. Olecranon) -
18. Ossa del carpo – zapešće
19. Ossa del metacarpo o stinco – kosti pesti
20. Metacarpale accessorio – štunci
21. Sesamoidei -
22. Prima, seconda e terza falange - 1.,2.,3. članak
23. Lleo - crijevna kost
23a. Ischio - sjedna kost
23b. Pube – stidna kost
24. Femore - bedro
25. Rotula (lat.pattela) – iver
26. Tibia – goljenica
27. Perone (lat.fibula) – lisna kost
28. Calcaneo – petna kost
29. Ossa del tarso – zastopalne kosti
30. Grande metatarso – 3. zastopalna kost
31. Metatarso accessorio – štunci
32. Prima, seconda e terza falange – 1.,2.,3. članak
33. Osso navicolare – žabična kost
34. Sterno – prsna kost

Glava
[img][/img]
1. Ciuffo e fronte – kika, šiška
2. Tempia – sljpoočnica
3. Regione sopraobitale – nadočno područje
4. Regione dell'occhio – očno područje
5. Dorso del naso – gornji dio nosa
6. Narice - nozdrva
7. Labbra – usna
8. Orecchio – uho
9. Nuca – šija, tjeme
10. Ragione parotidea – zaušno područje
11. Gola – grlo
12. Piatto della guancia
13. Ganascia
14. Tasca della guancia
15. Barbozza – brada

1. Orecchio – uho
2. Regione sopraorbitale – nadočno područje
3. Regione dell'occhio – očno područje
4. Dorso del naso – gornji dio nosa
5. Narice – nozdrva
6. Labbro superiore – gornja usna
7. Nuca – šija
8. Ciuffo – kika,šiška
9.Tempia – sljepooćnica
10. Fronte – čelo
11. Palpebre – vjeđe
12. Guancia – obraz
13. Punta del naso – vrh nosa

DJELOVI VRATA
[img][/img]
1. Parotide – zaušće
2. Gola – grlo
3. Giugoli
4. Margine inferiore del collo – donji dio vrata
5. Punta del petto – prednji dio prsiju
6. Nuca – šija
7. Margine superiore del collo – gornji dio vrata
8. Garrese – greben
9. Margine esteriore della spalla – predlopaično područje

GRUDNI DIO KONJA
[img][/img]
1. Collo – vrat
2. Spalla – rame
3. Petto – prsa
4. Regione interascellare
5. Avambraccio – podlaktica
6. Stinco
7. Pastoia
8. Zoccolo o unghia – kopito
9. Torace – prsni koš
10. Ascella
11.Ginocchio – koljeno
12. Nodello – goljenica
13. Corona – kruna

POVRŠINSKI MIŠIĆ GLAVE
[img][/img]
1. Orbicularis oris
2. Mentalis
3. Depressor labii inferioris
4. Buccinator
5. Zygomaticus
6. Dilatator naris lateralis
7. Levator labii superioris proprius
8. Levator nasolabialis
9. Fronto-scutularis
10. Parotido-auricularis
11. Masseter
12. Sternocephalicus
13. Brachiocephalicus
14. Vratna ven

KOSTUR GLAVE
[img][IMG=https://2img.net/r/ihimizer/img864/9127/anatom11.jpg][/IMG][/img]
1. Premaxilla ili oštra kost koja sadrži alveole za gornje sjekutiće
2. Maxilla - nepce
3. Intra-orbitalni otvor
4. Nosna kost
5. Čeona kost
6. Nastavak čeone kosti
7. Tjemena kost
8. Zatjemena kost
9. Dio kosti sljepočnice
10. Vanjski slušni zvukovod u djelu sljepoočne kosti
11. Nastavak čeljusti
13. Jagodična kost
14. Lakrimalna kost
15. Prvi vratni kralježak
16. Drugi vratni kralježak


1)Vrh glave, Znaci kostana izbocina koja lezi izmedu usiju konja. Osim usiju to je najvisa tocka konjskog tijela kada stoji uspravno.
2) Kresta ili gornji dio vrata; Dijelomicno vitak kod kobila ali puniji kod pastuha i nekih pasmina konja. Zaobljeni gornji dio vrata.
3) Celo; Celo bi trebalo biti siroko (relativno prema pasmini i tipu konja), puno i ravno.
4) Nozdrve ; T Nozdrve bi trebale biti sposobne se jako rasiriti kako bi primile maksimum zraka pri udisaju, ali isto tako i fine po izgledu.
5) Gubica; Glava bi trebala zavrsavati malenom gubicom, usne trebaju biti cvrste a donja usna opustena ali ne smije visjeti.
6) Vrh ramena ; Vrh ramena je tvrda, kostana izbocina okruzena sa jakim misicima.
7) Prsa; Prsa su misicna masa izmedu prednjih nogu koja pokrivaju prednji dio grudnog kosa.
8.) Grudni kos; Idealni grudni kos je dubok i sadrzava dovoljno potrebnog prostora za unutarnje organe.Uski grudni kos moze dovesti do doticanja prednjih nogu. Misici grudnog kosa bi trebai biti dobro razvijeni i formirati okrenuto slovo ''V''- Jacina grudnog kosa ovisi i o pasmini.
9) Gornji dio prednje noge; On bi trebao biti dovoljno misicav i proteze se od lakta do koljena.
10) Koljeno; Koljeno je zglob izmedu gornjeg dijela noge i cjevanice.
11) Kruna kopita; Kruna je kopita je obruc na vrhu kopita iz kojeg kopito i raste.
12) Kopito; Kopito se odnosi na roznati zid kopita i potplat. Potplat sadrzava kostane strukture i kopitnu kost sa svim vezivnim tkivima.
13)Kicica; Kicica se proteze od puticnog zgloba do krune kopita.
14) Sesamoid
15) Fleksor tetive; Fleksor tetive se protezu od koljena do kicice i mogu se dobro vidjeti golim okom iza cjvanice.
16) Puticni zglob; Nalzi se izmedu cjevanice i kicice. Trebao bi biti velik i cist (bez zadebljanja i nepravilnosti)
17) Cjevanica; Cjevanica se nalazi izmedu koljena i puticnog zgloba, i vidljiva je sa prednje strane noge. trebala bi biti ravna.
18.) Donji dio trbuha
19.) Hock; Zglob izmedu gornjeg dijela straznje noge i cjevanice. Kostana ispupcina na ovom zglobu se zove vrh hocka.
20) Bedro; Podrucje izmedu hocka i koljena na straznjoj nozi.
21) Koljeno straznje noge; Zglob na kraju bedra koji je isto sto i koljeno kod covjeka.
22) Slabine; Podrucje izmedu sapi, izmedu zanjeg rebra i masivnog bedra.
23) Sapi; Sapi su mali dio gdje se spajaju leda u veliku misicnu masu.
24) Vrh sapi; Lezi izmedu sapi i repa. Kada netko gleda sa strane ili od zada to je najvisa tocka zadnjeg dijela konja.
25) Leda; Leda se protezu od grebena do mjesta gdje zavrsava zadnje rebro.
26) Greben; Greben je ispupceno mjesto gdje se spajaj vrat i leda. Visina konja se mjeri na ovom mjestu stavljajuci stap vertikalno do zemlje zbog toga sto je greben najvisa konstantana tocka konja.
27) Spoj glave i vrata; Ovdje bi vrat trebao biti fin kako bi konju omogucio nesmetane kretnje glave.
28.) Vrat; Lagani konji bi trebali imati relativno duge vratove za lijep izgled i dobru ravnotezu. Vrat bi se mekano trebao spajati sa grebenom i ramenima a ne bi trebao izgledati kao da izlazi izmedu prednjih nogu.
29) Rame; Rame treba biti zaobljeno sa ravnim misicima tako da se spaja sa grebenom.
30) Trup; Trup treba biti ravniji oko ramena i siri kod slabina.
31) Girth; Ovo je mjesto gdje se knji mjere za duzinu kolana kao i za ocjenjivanje tezine konja.
32) Lakat; Lakat je ispupcina koja lezi pored prsa na pocetku gornjeg dijela noge.
33) Straznji dio konja; On daje snagu konju. Treba biti dobro misicav kada ga se gleda sa strane ili od straga.

Super je ovo, makar iskreno ne vidim čemu nazivi na talijanskom?

Neznam ni ja.Pokuala sam da nađem bez talijanskog ali nisam našla...